Zauvek (posveta Miri Miraki)

Ne, ti nisi zena

vec andjeo sto ga polsla bog

da me kazni,

za sva moja dele i nedela.

Ti si najlepsi moguci kosmar

iz koga se ne zelim probuditi

moja pasija, moja zelja.

Ti si ono staro pice

sto od prvog gutljaja

zamuti misli.

Vetar koji se s listom igra

zeljno cekana kisa

sto ce semenu ljubavi dati klicu.

Ti si moja misterija,

nedokuciva tajna

isprepletena svilenim nitima

starih prica

nanizana ogrlica od najlepsih

bisera otetih iz skoljki

iz prekrasnih dubina.

Moje oci, dusa, srce.

Ma sta ce mi i zivot

verovatno ce i on tvoj biti

i tamo ce tvoje ime pisati

pa cu reci

ti si moj zivot, moje sve

i znam da cu i ja

tvoj jednom biti,

Zauvek!