Da si znao da ćeš umreti…
Možda bi još nekome rekao nešto važno...
Šta te tišti, šta te boli, šta te muči...
Ne bi se pravio veliki junak kakav si bio...

Da si znao da ćeš umreti...
Možda bi rekao nešto što još ne znamo...
Možda bi urlao na nas što traćimo život
Na ljutnju, ponos, inat,
A ne na najače prvi i poslednje zagrljaje.

Da si znao da ćeš umreti...
Možda bi se pitao da li smrt boli,
Ili samo boli sve one koje ostavljaš
iza sebe na ovom svetu...

Da si znao da ćeš umreti...
Možda bi potpisao pakt o dojavi sa onog sveta...
Da nam se javiš svaki put kada nam nedostaješ...
A onda ne bi ni odlazio...

Da si znao da ćeš umreti...
Sakrio bi se od smrti, jer ne bi dozvolio ove reke suza...
Rekao bi nam da ne plačemo, jer si i tamo dobro...
I da ćemo se videti opet jednog dana u svetlosti Svemira...

Da si znao da ćeš umreti,
unapred bi izbrojao zvezde
I pokazao mi gde da gledam svaki put kad sineš,
Kad mi se nasmešiš...

A da smo znali da ćeš umreti,
ne bismo te dali...
Udahnuo bih sav vazduh ovog sveta
I stavio ti ih u jos milion uzdisaja...
Obećao bi mi da nećeš ovako nemo ćutati!!!
Nikada nisam čuo ovakvu tišinu i muk na moje pitanje:
Zašto si otišao?!“