Kao što spomenuh u prvom postu ovde napisanom, živim u Dubaiju već dve i kusur godine. Od momenta kada sam se doselio pa do danas, količina ljudi koja me je pitala kako doći ovde i kakav je život, proporcionalno raste sa svakim novim sranjem koje se dogodi u majci nam Srbiji. A tih sranja, da budemo iskreni, nije malo čak ni na dnevnom nivou, pa vi onda saberite i oduzmite koliko puta sam se do sada naobjašnjavao. Ovaj post pišem da sumiram sopstvene utiske, plus utiske još nekih ljudi koje poznajem, pa možda pomogne i nekom drugom osim meni (jer ću na svako postavljeno pitanje u budućnosti samo poslati link ka ovom postu).
Prvo i osnovno, ako uopšte planirate odlazak iz Srbije, bilo to ovde u Dubai ili negde drugde po belom svetu, raspitajte se i izguglajte malo o kulturi i običajima te zemlje. Nije retkost da ljudi dođu ovde totalno nespremni, i onda se suoče sa kulturološkom razlikom koja je nekima ogroman zid koji treba preskočiti. Na primer, muškarci u klasičnim kupaćim gaćama da se šetaju oko plaže će istog momenta biti zamoljeni da se obuku, isto tako i ako se šetaš bez majice (iako je pretoplo, na ulici nije društveno prihvatljivo), dok devojke ne treba da se začude ako im, kada obuku prekratku suknju i daju sise na izvol’te u izlasku, neko priđe i pita ih koliko je noć sa njima, ili priđu njihovom muškom pratiocu da ga pitaju koliko vas je platio. Ovo je arapska zemlja, deal with it, ili se obucite pristojnije. Ne mogu reći da je zabranjeno, ali svakako nije društveno prihvatljivo šetati polu-nag . Prostitucija je ovde javna tajna, ima je poprilično, i s tim da većina njih dolazi sa područja bivših sovjetskih republika, neka naše devojke ne začudi ako ih neko pobrka za iste. Ne kažem da hoće, ali znam više primera da se baš to dogodilo. Doduše da se razumemo, to se ne dešava gde god da odeš, tako da brzo naučiš koja mesta da izbegavaš, and life can be beautiful. Takođe, alkohol se može konzumirati u klubovima i diskotekama, kao i u barovima u hotelima. Nije zabranjen, ali ga ne možeš kupiti gde god želis. Postoje specijalizovane prodavnice u kojima ga možeš uzeti i za kuću, ali je potrebno imati dozvolu za kupovinu istog. Dozvola se izdaje u istoj toj prodavnici, ali je potrebno podneti zahtev i priložiti određena dokumenta, i dozvola stiže nakon par dana. Među potrebnim dokumentima je i isečak od plate, na osnovu kojeg se određuje koliki će ti biti limit na toj dozvoli, iliti koliko mesečno imaš prava da potrošiš na alkohol u zavisnosti od primanja. Nekom možda to nema smisla, ali ovde shvatiš da je to izuzetno pametno.
Sada kada sam završio sa uvodom, da pređem na konkretnije teme koje većinu ljudi interesuje, a to je posao. Kako ga naći, kolika je konkurencija, kolika je normalna plata za život, kakvi su uslovi, i još štošta. Pa da krenem:
Prvo i osnovno što ljudi sa našeg područja treba da razumeju je gde se nalaze kada je konkurentnost u pitanju. Ovde koledž završavaju uglavnom kada imaju 21-22 godine, što znači da do momenta kada naš prosečan student završi faks, ljudi ovde imaju završen faks i po nekoliko godina iskustva. To je downside, jer lako se desi da dobiješ posao, a da ti šef bude neko 4-5 godina mlađi. Onaj ko je odslužio vojsku posle faksa, znaće koliko to ume da bude iritantno, ali i ne mora u ovom slučaju. E sad, dosta zavisi i od toga u kojoj ste profesiji. S obzirom da sam ja u Sales & Marketing, pričaću iz moje perspektive. Posao sam našao začuđujuće lako, tačnije ni mesec dana nakon što sam počeo da apliciram. Moram napomenuti da sam ga tražio direktno iz Dubaija što je prednost, jer sam bio raspoloživ za face to face intervjue. Može se naći posao i preko neta, ali da bi vas uopšte uzeli u razmatranje, morate biti baš stručnjak u polju u kojem se nalazite jer je konkurencija svakako ogromna, i tom prilikom će intervju (barem prvi) biti online. Za drugi, barem u velikoj većini slučajeva, morate biti prisutni. Neke kompanije kompenzuju troškove puta, neke ne, tako da na sve morate biti spremni. Kao preporuku za oglase za posao bih naveo LinkedIn, jer je to ovde izuzetno cenjen način nalaska kadrova, ali se potrudite da vam profil bude profesionalan, sa kvalitetnom fotografijom (ne neka iz izlaska sa flašom u ruci), i sajtwww.bayt.com, koji mu dođe nešto kao Infostud za Middle East. S druge strane, većina naših ljudi dođu ovde da rade ili za Emirates i Etihad kao cabin crew, ili za Fitnes First kao fitnes instruktori. Imam i dobre i loše primere i za prvu i za drugu opciju, ali neću ih navoditi ovom prilikom, samo ću naglasiti da je pozitivnih iskustava mnogo više nego negativnih. Vizu vam obezbeđuje kompanija u kojoj se zapošljavate. Ona važi dve godine, i onda mora da se obnovi. Za svako obnavljanje je ista procedura kao i za prvo vađenje vize, a to je lekarski pregled (krv i snimak pluća). Ako je to ispravno, viza je tu. Potrebna su i određena dokumenta, ali to ću drugom prilikom jer će post biti predugačak. Radna dozvola (labour card) se izdaje posebno, i nju isto obezbeđuje kompanija koja vas zapošljava. Obratite pažnju na jednu stvar, a to je da može lako da se desi da ako prelazite iz jedne u drugu kompaniju pre završetka dve godine u istoj, vam bude banovan labour card na 6 meseci, a to znači da nemate pravo da radite u tom periodu. I za to postoje cake na koje ću se osvrnuti u nekom sledećem postu.
Smeštaj je ovde izuzetno bitna stavka jer vam je to najveći trošak, i postojanje ili ne istog vam diktira pregovore za platu sa kompanijom. Jače kompanije uglavnom obezbeđuju smeštaj, i ukoliko niste venčani i dolazite solo, očekujte cimera (osim ako niste u top managementu, ali onda ovaj post i nije za vas), a ukoliko dolazite sa porodicom, umesto smeštaja vam daju living out allowance, pa vi tražite stan da se uklopite u cifru. U baš jakim kompanijama je prinicp da ti nađeš stan, doneseš im ugovor i oni iskeširaju, ali to je već uboden bingo, i ako vam se ukaže takva prilika, ostatak ovog posta vam ne igra nikakvu ulogu. Ukoliko smeštaj nije obezbeđen od strane kompanije, mogu da vam kažem da plata od 2000e nije baš dovoljna za život, iako to zvuči kao mnogo. Prvo i osnovno, stanovi ovde su od 1000e mesečno pa na više, u zavisnosti od lokacije. Ukoliko nađete jeftinije, to će uglavnom biti u nekoj pripizdini, tako da pare koje ste uštedeli će otići za prevoz do posla i nazad, ili će vas cimanje prevozom koštati živaca toliko da se ni ne isplati štedeti na tome. Ne kažem da nije izvodljivo, ali je jako teško, i ne bih preporučio prihvatanje ponude ispod 2500e ili 3000e (12500-15000AED). Vidi, sada u ovom momentu će mi neko prigovoriti kako se proseravam, i kako može da se nađe i jeftinije i da se živi sa manje para, ali ja ću odgovoriti odmah na to: Da sam želeo da se jebavam i preživljavam, ostao bih u Srbiji. Tačka.
Ovde bih napravio pauzu, i dao vam vremena da sumirate utiske i komentarišete šta vas još interesuje, što bih mogao obraditi u sledećem postu.
