DUBAI – DA ILI NE, DEO DRUGI

Sada kada smo uhvatili zalet sa prvim postom o dolasku u Dubai, osvrnuo bih se na nekoliko stvari koje sam primetio da vas interesuju.

Prvo što želim da razjasnim je svakako plata, jer mi je nakon čitanja prvog posta mnogo njih reklo kako u Srbiji rade i za 200e, ili nemaju posao uopšte, i kako bi opušteno za 700-800 istih došli ovde. E pa rođaci, takve egzibicije van svoje zemlje nisu baš najpametnije, i prestanite da gledate samo iznos, gledajte i troškove. Prvo i osnovno, uzmite u obzir da vrednost tog iznosa varira u zavisnosti od zemlje u kojoj se nalazite, što će reći da 700e nije isto imati u Srbiji kao i u Nemačkoj, Americi ili ovde u Emiratima. U poslednjih godinu dana iznos koji je potrebno izdvojiti za mesečne troškove hrane i kućnih potrepština se udvostručio. Prošle godine u ovo vreme kada sam odlazio u supermarket da nakupujem mesečne zalihe, trošio sam u proseku oko 100 do 120 eura. Prošli mesec sam za istu takvu kupovinu potrošio 200 eura. Ako radite po ceo dan, i pritom sami živite u Dubaiju, najverovatnije ćete jesti napolju konstanto jer nećete imati vremena da trknete kući na ručak ili da spremate večeru mrtvi umorni nakon posla, a i ako ne želite da živite na sendvičima sa benzinskih pumpi, iznos koji vam je potreban je minimalnih 20 eura na dnevnom nivou, puta pet radnih dana, puta četiri nedelje, dođe mu na 400 eura mesečno bez vikenda. Gruba matematika, ali barem imate okvir. Ukoliko planirate da sedite u smeštaju konstantno, ili da s vremena na vreme samo izađete da se prošetate, onda vam je tih 700-800 eura sasvim dovoljno. Ako ste mladi, i volite da izlazite, računajte da vam je jedno piće u Rock Bottom-u (koji je jeftin, ali ja ga ne podnosim) oko pet-šest eura za pivo. A ako odete u neki malo bolji klub, budite spremni da piće platite od 20e pa na više. A ako si klasičan Srbin, pa naručiš dupli Džek i Red Bull, eto minimum 50e manje u tvom džepu. Ono što želim da naglasim ovde, da me ne razumete pogrešno, je da dobro razmislite zašto dolazite, da se dobro informišete pre nego što dođete, i da budete spremni kad dođete. Verujte mi, ima masa njih koji dođu sa zabludom da su došli u Diznilend, i da će sada sve, samo od sebe, biti sjajno.

Drugo, sad kada ste se već odlučili da dođete i našli ste posao, spremite se za vašu najveću borbu sa srpskom birokratijom za pečatiranje i overu potrebne papirologije. Ono što vam je potrebno je overena diploma fakulteta, škole, ili šta god da ste završili, i njen prevod. Da bi vam ovde priznali diplomu, potrebno je da imate pečat Ministarstva spoljnih poslova Emirata. Njega dobijate samo ako imate pečat UAE ambasade u Beogradu, a tamo pečat dobijate samo ukoliko već imate pečat Ministarstva Spoljnih Poslova republike Srbije. Do sada ste već pretpostavili da ne možete samo da ušetate u MSP i tražite pečat, te vam je pre toga potreban pečat Ministarstva Pravde, a pečat tamo vam lupe samo ako imate overu iz suda iz mesta u kojem živite. Da, znam, i ja sam se izgubio na pola. Moj iskren savet je da pre odlaska u sud, nazovete Ministarstvo Pravde, i pitate koji im je pečat iz suda danas potreban, jer nekada je apostile a nekada nije (menjaju pravila iz dosade pretpostavljam), da ne bi to saznali na teži način i vozali se od svog mesta do Beograda i nazad po nekoliko puta i usput izmislili još nekoliko novih i veoma sočnih psovki kao ja što sam morao. Ono što ne znam u ovom momentu je da li se još uvek overava u sudu ili kod notara, ali do sada je sve ovo gore navedeno koštalo oko 100e (samo pečati bez troškova puta). Ukoliko imate bračnog partnera, i kompanija u Emiratima zahteva dokaz (venčani list), budite spremni da gore pomenutu proceduru ponovite. Isto tako, kao što spomenuh u prethodnom postu, za vizu vam je potreban i lekarski pregled (snimak pluća i test krvi na zarazne bolesti (HIV, Hepatitis i sl.)), što ćete morati za prvi put da odradite u Srbiji. Cenu ne znam, ali računam da je i to oko stotinak eura ukoliko ne poznajete nekoga u domovima zdravlja.

Treće oko čega bih se zadržao je smeštaj. Uzmimo u obzir da ste našli posao za solidnu platu ali vam smeštaj nije obezbeđen, nego je accommodation allowance uračunat u platu, što svakako može da se desi, na vama je da nađete gde ćete živeti. To nikako nije jednostavno u bilo kom gradu ako nemate nekoga da vas uputi, pa tako nije ni ovde, mada najpametnije je da zamolite novog poslodavca da vam pomogne oko traženja prvog smeštaja. Ukoliko poslodavac to ne uradi, evo kako možete da se orjentišete: Smeštaj se uglavnom bira da bude bliže lokaciji firme u kojoj radite, barem za početak dok ne budete bili u mogućnosti da kupite sebi auto, jer ovde je javni prevoz nešto na čega ne želite da gubite svoje dragoceno slobodno vreme (razloge ću razjasniti naknadno, za sada ću se držati smeštaja). To ume da bude problem, jer ako vam je firma na nekoj skupljoj lokaciji, a vaša početna plata nije dovoljna da obezbedi smeštaj na istoj, moj savet vam je da gledate smeštaje blizu metro ili autobuskih stanica. Uvek postoji opcija taksija, što mesečno može da predstavlja opterećenje budžeta, ali na vama je da napravite kalkulaciju. Ono čega treba da se pazite je da znate tačno gde idete, i da barem za početak upalite Google Maps jer taksisti ovde hoće da vozaju okolo samo da bi vam što više para uzeli, pogotovo ako procene da nemate pojma gde ste i gde idete. Kao što već spomenuh ranije, cene smeštaja se kreću od 700e mesečno pa na više, u zavisnosti od lokacije. Ukoliko planirate da živite sa cimerom troškovi se dele, pa se dosta ljudi odlučuje na takvu varijantu barem za početak.

Kao četvrto je nešto oko čega ste se svi (očekivano), najviše uhvatili, a to je prostitucija.  Na vašu žalost, neću vas hraniti ovim informacijama iz više razloga. Prvi, svi ovi postovi su tu da bi nekome pomogli da se informiše o životu ovde i da bi ako se odluči da dođe, imao barem nekakav stav o tome gde dolazi, kao i da bi nekome olakšao prve korake. Pisanje o prostituciji ne pomaže u tom smeru. Drugo, tema je previše ozbiljna da bi se obrađivala bez konkretnih dokaza, koje mi naravno, ne pada na pamet da skupljam. Treće, ako nekoga baš interesuje, kada dođe ovde uputiću ga gde treba da ide, pa neka sam proceni. Toliko o tome.

Ovde ću naravno, opet napraviti pauzu da sumirate podatke, da saberete utiske, i da postavite još pitanja ukoliko ih imate. U sledećim postovima ću se osvrnuti na neke od mnogo lepih aspekata života u Dubaiju i Emiratima uopšte, poput kulture, međuljudskih odnosa, hrane i slično, jer to zaslužuje ozbiljnu razradu.

DUBAI – DA ILI NE, DEO PRVI

Kao što spomenuh u prvom postu ovde napisanom, živim u Dubaiju već dve i kusur godine. Od momenta kada sam se doselio pa do danas, količina ljudi koja me je pitala kako doći ovde i kakav je život, proporcionalno raste sa svakim novim sranjem koje se dogodi u majci nam Srbiji. A tih sranja, da budemo iskreni, nije malo čak ni na dnevnom nivou, pa vi onda saberite i oduzmite koliko puta sam se do sada naobjašnjavao. Ovaj post pišem da sumiram sopstvene utiske, plus utiske još nekih ljudi koje poznajem, pa možda pomogne i nekom drugom osim meni (jer ću na svako postavljeno pitanje u budućnosti samo poslati link ka ovom postu).

Prvo i osnovno, ako uopšte planirate odlazak iz Srbije, bilo to ovde u Dubai ili negde drugde po belom svetu, raspitajte se i izguglajte malo o kulturi i običajima te zemlje. Nije retkost da ljudi dođu ovde totalno nespremni, i onda se suoče sa kulturološkom razlikom koja je nekima ogroman zid koji treba preskočiti. Na primer, muškarci u klasičnim kupaćim gaćama da se šetaju oko plaže će istog momenta biti zamoljeni da se obuku, isto tako i ako se šetaš bez majice (iako je pretoplo, na ulici nije društveno prihvatljivo), dok devojke ne treba da se začude ako im, kada obuku prekratku suknju i daju sise na izvol’te u izlasku, neko priđe i pita ih koliko je noć sa njima, ili priđu njihovom muškom pratiocu da ga pitaju koliko vas je platio. Ovo je arapska zemlja, deal with it, ili se obucite pristojnije. Ne mogu reći da je zabranjeno, ali svakako nije društveno prihvatljivo šetati polu-nag . Prostitucija je ovde javna tajna, ima je poprilično, i s tim da većina njih dolazi sa područja bivših sovjetskih republika, neka naše devojke ne začudi ako ih neko pobrka za iste. Ne kažem da hoće, ali znam više primera da se baš to dogodilo. Doduše da se razumemo, to se ne dešava gde god da odeš, tako da brzo naučiš koja mesta da izbegavaš, and life can be beautiful. Takođe, alkohol se može konzumirati u klubovima i diskotekama, kao i u barovima u hotelima. Nije zabranjen, ali ga ne možeš kupiti gde god želis. Postoje specijalizovane prodavnice u kojima ga možeš uzeti i za kuću, ali je potrebno imati dozvolu za kupovinu istog. Dozvola se izdaje u istoj toj prodavnici, ali je potrebno podneti zahtev i priložiti određena dokumenta, i dozvola stiže nakon par dana. Među potrebnim dokumentima je i isečak od plate, na osnovu kojeg se određuje koliki će ti biti limit na toj dozvoli, iliti koliko mesečno imaš prava da potrošiš na alkohol u zavisnosti od primanja. Nekom možda to nema smisla, ali ovde shvatiš da je to izuzetno pametno.

Sada kada sam završio sa uvodom, da pređem na konkretnije teme koje većinu ljudi interesuje, a to je posao. Kako ga naći, kolika je konkurencija, kolika je normalna plata za život, kakvi su uslovi, i još štošta. Pa da krenem:

Prvo i osnovno što ljudi sa našeg područja treba da razumeju je gde se nalaze kada je konkurentnost u pitanju. Ovde koledž završavaju uglavnom kada imaju 21-22 godine, što znači da do momenta kada naš prosečan student završi faks, ljudi ovde imaju završen faks i po nekoliko godina iskustva. To je downside, jer lako se desi da dobiješ posao, a da ti šef bude neko 4-5 godina mlađi. Onaj ko je odslužio vojsku posle faksa, znaće koliko to ume da bude iritantno, ali i ne mora u ovom slučaju. E sad, dosta zavisi i od toga u kojoj ste profesiji. S obzirom da sam ja u Sales & Marketing, pričaću iz moje perspektive. Posao sam našao začuđujuće lako, tačnije ni mesec dana nakon što sam počeo da apliciram. Moram napomenuti da sam ga tražio direktno iz Dubaija što je prednost, jer sam bio raspoloživ za face to face intervjue. Može se naći posao i preko neta, ali da bi vas uopšte uzeli u razmatranje, morate biti baš stručnjak u polju u kojem se nalazite jer je konkurencija svakako ogromna, i tom prilikom će intervju (barem prvi) biti online. Za drugi, barem u velikoj većini slučajeva, morate biti prisutni. Neke kompanije kompenzuju troškove puta, neke ne, tako da na sve morate biti spremni.  Kao preporuku za oglase za posao bih naveo LinkedIn, jer je to ovde izuzetno cenjen način nalaska kadrova, ali se potrudite da vam profil bude profesionalan, sa kvalitetnom fotografijom (ne neka iz izlaska sa flašom u ruci), i sajtwww.bayt.com, koji mu dođe nešto kao Infostud za Middle East. S druge strane, većina naših ljudi dođu ovde da rade ili za Emirates i Etihad kao cabin crew, ili za Fitnes First kao fitnes instruktori. Imam i dobre i loše primere i za prvu i za drugu opciju, ali neću ih navoditi ovom prilikom, samo ću naglasiti da je pozitivnih iskustava mnogo više nego negativnih. Vizu vam obezbeđuje kompanija u kojoj se zapošljavate. Ona važi dve godine, i onda mora da se obnovi. Za svako obnavljanje je ista procedura kao i za prvo vađenje vize, a to je lekarski pregled (krv i snimak pluća). Ako je to ispravno, viza je tu. Potrebna su i određena dokumenta, ali to ću drugom prilikom jer će post biti predugačak. Radna dozvola (labour card) se izdaje posebno, i nju isto obezbeđuje kompanija koja vas zapošljava. Obratite pažnju na jednu stvar, a to je da može lako da se desi da ako prelazite iz jedne u drugu kompaniju pre završetka dve godine u istoj, vam bude banovan labour card na 6 meseci, a to znači da nemate pravo da radite u tom periodu. I za to postoje cake na koje ću se osvrnuti u nekom sledećem postu.

Smeštaj je ovde izuzetno bitna stavka jer vam je to najveći trošak, i postojanje ili ne istog vam diktira pregovore za platu sa kompanijom. Jače kompanije uglavnom obezbeđuju smeštaj, i ukoliko niste venčani i dolazite solo, očekujte cimera (osim ako niste u top managementu, ali onda ovaj post i nije za vas), a ukoliko dolazite sa porodicom, umesto smeštaja vam daju living out allowance, pa vi tražite stan da se uklopite u cifru. U baš jakim kompanijama je prinicp da ti nađeš stan, doneseš im ugovor i oni iskeširaju, ali to je već uboden bingo, i ako vam se ukaže takva prilika, ostatak ovog posta vam ne igra nikakvu ulogu. Ukoliko smeštaj nije obezbeđen od strane kompanije, mogu da vam kažem da plata od 2000e nije baš dovoljna za život, iako to zvuči kao mnogo. Prvo i osnovno, stanovi ovde su od 1000e mesečno pa na više, u zavisnosti od lokacije. Ukoliko nađete jeftinije, to će uglavnom biti u nekoj pripizdini, tako da pare koje ste uštedeli će otići za prevoz do posla i nazad, ili će vas cimanje prevozom koštati živaca toliko da se ni ne isplati štedeti na tome. Ne kažem da nije izvodljivo, ali je jako teško, i ne bih preporučio prihvatanje ponude ispod 2500e ili 3000e (12500-15000AED). Vidi, sada u ovom momentu će mi neko prigovoriti kako se proseravam, i kako može da se nađe i jeftinije i da se živi sa manje para, ali ja ću odgovoriti odmah na to: Da sam želeo da se jebavam i preživljavam, ostao bih u Srbiji. Tačka.

Ovde bih napravio pauzu, i dao vam vremena da sumirate utiske i komentarišete šta vas još interesuje, što bih mogao obraditi u sledećem postu.

ŠTA SAM NAUČIO NAKON ODLASKA IZ SRBIJE

Šta sam naučio nakon odlaska iz Srbije

Da tamo negde postoje ljudi koji su zaista srećni, ne moraju da glume da jesu
Da tamo negde postoje ljudi koji su nasmejani, i to ne lažno
Da tamo negde postoje ljudi koji ne dižu kredit da bi otišli na godišnji odmor
Da tamo negde postoje ljudi koji lepo žive od sopstvene plate
Da tamo negde postoje ljudi koji platu dobijaju redovno svaki mesec, na tačan datum
Da tamo negde postoje ljudi koji ti pomognu (iako ih ne poznaješ čitav život) bez očekivanja da im uslugu vratiš
Da tamo negde postoje ljudi koje ne govore ono što ne misle
Da tamo negde postoje ljudi koji nemaju prikrivene namere
Da tamo negde postoji država koja ceni to što im doprinosiš svojim radom, i zaštiti te zakonom kao radnika
Da tamo negde postoji država koja će ti lako i jednostavno pomoći da pokreneš svoj biznis, jer to i njima ide u korist
Da tamo negde postoji država u kojoj nije problem naći posao čak i kad nemaš stranačku člansku kartu
Da tamo negde postoji država u kojoj vlast radi u korist građana
Da tamo negde postoji rešenje za svaki problem, a ne po tri problema za svako rešenje
Da tamo negde postoji država koju vode stručni i obrazovani ljudi
Da tamo negde postoji država koja kažnjava osobe sa lažnim diplomama
Da tamo negde postoji država koja kažnjava univerzitete koji izdaju lažne diplome
Da tamo negde postoji država u kojoj pravosuđe nije pod pritiskom političara
Da tamo negde postoji država gde sud radi nezavisno i nepristrasno
Da tamo negde postoji država koja sanira štetu nastalu od prirodnih nepogoda
Da tamo negde postoji država u kojoj se bolesni ne leče sms-ovima
Da tamo negde postoji država u kojoj možeš da se lečiš na licu mesta, a ne na zakazivanje par meseci unapred
Da tamo negde postoji država gde možeš da se lečiš pre nego što umreš
Da tamo negde postoje ljudi koji će pomoći kada vide da je neko pao na ulici
Da tamo negde postoje ljudi koji će reagovati ako neko napadne devojku na ulici
Da tamo negde postoji vlast koja neće prebacivati svoju krivicu na neku prethodnu vlast
Da tamo nede postoji vlast koja snosi potpunu odgovornost za svoje postupke
Da tamo negde postoje ministri koji će podneti ostavku kada se desi katastrofa u njihovoj nadležnosti
Da tamo negde postoje ljudi koji se ne dele prema boji kože, nacionalnosti i klubu za koji navijaju
Da tamo negde postoje ljudi koje boli dupe odakle si, dokle god si čovek
Da tamo negde postoje ljudi koje boli dupe šta mu komšija radi preko dana, a i noću
Da tamo negde postoje ljudi koje promaja ne ubija, a ni država
Da tamo negde postoji država gde se novinari ne samocenzurišu
Da tamo negde postoji država gde se novinari ne cenzurišu
Da tamo negde postoji život koji možeš nazvati životom
Da tamo negde postoje ljudi
Da tamo negde postoji država
Da tamo negde postoji život
Da tamo negde možeš i ti da postojiš, ali stvarno.

Na žalost, tužno je to što sam morao da odem da bih sve ovo naučio.